Za proizvođače je veoma važno pronaći sirovine koje neće dosta koštati, a i dalje činiti sredstvo za pranje veša efikasnim. Pravilan izbor je vrlo važan kada se mešaju površinski aktivne supstance, graditelji i enzimi u formulaciju. Uzmite, na primer, LABSA i SLES - ove često korišćene površinski aktivne supstance izvrsno čiste odeću, ali ne koštaju previše. Takođe, graditelji poput EDTA imaju svoju ulogu, osiguravajući da sredstvo dobro deluje bez obzira na vrstu vode s kojom se sretne. Mnoge formulacije koje ne koštaju previše u stvari se oslanjaju na jednostavne sastojke poput soli kako bi postigli gustu konsistenciju koju očekujemo od kvalitetnog sredstva za veš. Neki poznati brendovi su prijavili smanjenje troškova nakon što su pažljivije ispitivali svoje sastojke. Ovo pokazuje da kompanije mogu da uštede novac bez gubitka kvaliteta, ako pažljivo razmotre šta ide u njihove proizvode.
Куповина на велико има добру финансијску логику за компаније које се баве сировинама за производњу средстава за прање. Када произвођачи купују у великим количинама, обично постижу ниже цене по јединици због онога што се назива економија оптима. Добијање добрих цена не подразумева само лепо молење. Паметне компаније током времена изграђују праве односе са својим набављачима, некад чак радећи истовремено са неколико различитих да би одржале преговарачки притисак. А шта је са складиштењем свих ових материјала? То је нешто што захтева озбиљан приступ. Лоше управљање запасима доводи до губитка производа и новца који одлази у јареб. Виђели смо случајеве у којима су лоше услови складиштења уништили целокупне серије вредне хиљада евра. Прилагођен складишни простор се исплати када се производња повећа у вршним сезонама, чиме се одржава сталан ниво производње, а избегавају се скупе куповине у последним тренуцима.
Važno je pravilno izmešati i osušiti deterdžente u prahu jer ove faze u velikoj meri utiču na konačnu kvalitet i jednoličnost proizvoda. Mešanje mora da osigura ravnomerno raspoređivanje svih sastojaka kako bi se postigla homogena struktura. Bez ove jednoličnosti, neki delovi deterdženta neće ispravno funkcionisati jer svaki sastojak mora da obavi svoj zadatak na pouzdan način. I način sušenja takođe igra ključnu ulogu. Na primer, raspršno sušenje je odličan izbor za osetljive sastojke koji se lako razgrađuju na toploti, jer pomaže u očuvanju njihove efikasnosti. Kompanije koje ulažu u napredniju opremu, poput automatskih mešalica u kombinaciji sa preciznim sistemima sušenja, beleže značajan napredak u pogledu brzine proizvodnje i smanjenja operativnih troškova. Ovakve nadogradnje su danas postale standard u industriji.
Korišćenje energetski efikasnih mašina u proizvodnji deterdženata ima smisla i za planetu i za poslovne rezultate. Nove mašine koje su napravljene da troše manje energije štede novac na duži rok jer potroše manje električne energije i goriva. Pogledajte šta se dešava u pravim fabricama danas: mnoge fabrike sada ugrađuju motore visoke efikasnosti zajedno sa automatizovanim sistemima koji smanjuju njihove dnevne potrebe za energijom. Izuveštaji iz industrije pokazuju da kompanije koje pređu na ovu opremu često imaju skoro 30% niže račune za energiju, što se na godišnjem nivou pretvara u ozbiljnu štednju. A kada se proizvodne linije automatizuju, potrebno je manje radnika, a proizvodi se proizvode brže. To znači da proizvođači mogu da prate potražnju i pritom da budu blagi prema životnoj sredini.
Тестирање тога колико добро ови производи функционишу није важно само при производњи јефтиних средстава за прање, већ је апсолутно неопходно за одржавање високих стандарда квалитета. Компаније морају да се увере да њихове јефтиније опције и даље правилно чисте одећу. Постоји неколико начина на које проверавају то – моћ уклањања мрља, да ли тканине претрпе штету и да ли су нивои pH безбедни за већину материјала. Све ове провере помажу да се гарантира да купци неће бити разочарани ониме што су платили. Једна марка је заправо прилично добро успела да избалансира цену и квалитет, захваљујући паметним методама тестирања. Њихов тим је извршио све врсте испитивања, почевши од стварних терета за прање у кући, па све до фино изведених лабораторијских експеримената у којима су мерили све до најмањих детаља на нивоу микроскопа. Онo што су на крају постигли је производ који људи могу да приуште, без компромита у погледу моћи чишћења нити штета на њиховим омиљеним кошуљама и фармеркама.
Dobijanje prave mešavine površinski aktivnih materija u deterdžentima čini razliku u pogledu koliko dobro zapravo uklanjaju prljavštinu. Ove materije kontrolišu sve, od uklanjanja prljavštine do količine pene koja se formira i lakoće kojom voda ispera ostatak sredstva, pa je stoga od velike važnosti pronaći optimalnu kombinaciju za kvalitet proizvoda. Većina kompanija sprovodi više nizova laboratorijskih testova kako bi tačno odredila te proporcije, usklađujući jaku moć čišćenja sa aspektom proizvodnih troškova. Postoji još jedna važna dimenzija: formulacije moraju da zadovolje ekološke inspekcije i nadzorne tela za bezbednost, što znači da se mora voditi povezanost između stvaranja efikasnog proizvoda i poštivanja zakonskih ograničenja. Kada proizvođači uspešno odrede proporcije sastojaka, dobijaju proizvode koji zadovoljavaju potrošače i istovremeno ispunjavaju sve propisane zahteve u različitim tržišnim uslovima.
Системи за поновно коришћење воде представљају револуцију у смањивању количине загађене воде током производње детерџената. У основи, ови системи узимају воду која је већ коришћена и одмах је враћају у производни процес. То значи да фабрике више не морају стално да црпе свежу воду из локалних извора, а такође се смањује количина отпадних вода које се испуштају у животну средину. То потврђују и неки стварни бројеви. Фабрике које прелазе на ове системе обично смање потрошњу воде за чак 80 до 85 процената, док истовремено штеде новац на трошковима пречишћавања. За предузећа која желе да смање трошкове без губитка квалитета, ово има смисла и са финансијске и са еколошке тачке гледишта. Узмимо као пример XYZ Детерџенте. Они су прошле године инсталирали један од ових система и одједном почели да штеде више од 500.000 галона воде месечно. Такви резултати говоре сами за себе и показују колико су ови системи заправо практични у стварним условима производње.
Код производње средстава за прање, произвођачи на крају имају разне материјале који остају након производње, а које данас не одбацују. На пример, остатци сапуна – ситни комади који остају након обраде – многа предузећа сада налазе начине да их поново користе. Неки их претварају у друге типове средстава за чишћење или их мешају у нове производне формуле. Такође, вредно је споменути и топлоту која настаје из сушилица током производње. Уместо да сва та топлота отпутује непотребно, паметне фабрике је прикупљају и враћају у своје системе, чиме се смањују трошкови енергије. Један стварни пример је велики произвођач који користи глицерински отпад из својих процеса и продаје га као састојак за козметику и фармацеутске производе. Радећи овако, компаније смањују количину отпада који одлази на депоније, истовремено штитећи животну средину. Поред тога, у дугорочном периоду штеде новац, јер се ресурси не губе непотребно.
Правилно одређивање величине серије производње чини велику разлику када је у питању ефикасно вођење производних линија детерџената, уз истовремено смањење трошкова. Када компаније правилно управљају серијама, могу да постигну бољу искоришћеност ресурса, краће циклусе између производних циклуса и мање залиха које одлежавају у магацинима. Анализа онога што функционише најбоље обично подразумева предвиђање тражње за производима и проверу да ли фабрика може да прими различите запремине производње. На пример, историјски подаци о продаји често показују јасне трендове које произвођачи могу да прате, како би производњу ускладили са стварном тражњом на тржишту, уместо да погоде погрешно и остану са вишком или недостатком залиха. Водећи играчи у индустрији, као што је Унилевер, решили су овај проблем кроз интелектуално планирање. Њихове оперативне екипе сада се ослањају на софистициране софтверске системе и детаљно праћење ланца снабдевања. Ови алати им омогућавају да ускладе величину серије скоро одмах, уколико дође до нових наруџбина или се промене тржишне околности, што објашњава зашто њихове фабрике раде толико ефикасније у односу на конкуренте који и даље користе застареле методе.
Analiza toga gde automatizacija može da se uklopi u procese pakovanja velikih proizvođača deterdženata često dovodi do značajnih poboljšanja u svakodnevnoj efikasnosti. Mašine za nalepljivanje nalepnica, punjenje i zatvaranje posebno se ističu kao ključne tačke za uvođenje automatizovane tehnologije, jer ove aktivnosti zahtevaju dosledne performanse, brzo izvođenje i precizne rezultate svaki put. Naravno, početna primena automatizacije zahteva ozbiljna ulaganja, ali većina kompanija ustanovi da se ta ulaganja brzo isplate kroz smanjene troškove plate i manji broj grešaka u procesu pakovanja. Uzmite Unilever kao primer iz prakse – nedavno su uveli automatizovane sisteme za pakovanje u više fabrica. Ova poboljšanja su im omogućila da povećaju brzinu proizvodnje, a da pri tom održe visoke standarde kvaliteta proizvoda. Zanimljivo je da su ova unapređenja takođe doprinela njihovim ekološkim inicijativama smanjenjem količine otpadnog materijala. Za druge proizvođače koji razmatraju slične korake, primer koji je postavio Unilever pokazuje koliko moćna može biti automatizacija kada se pravilno primeni u velikim proizvodnim postrojenjima.